При набавци противексплозивних грејача најчешћи неспоразум је што купац каже само «треба ми противексплозивна изведба». Врста заштите има много, а која одговара зависи од тога која је запаљива материја присутна, колико дуго може бити у зони и колика је максимална температура површине опреме.

Прво одредимо зону

Зона 0 је место где је запаљиви гас стално присутан, зона 1 где се може краткотрајно јавити при нормалном раду, а зона 2 где је могућ само при квару. Грејачи се у зони 0 готово не користе; главни случајеви су зоне 1 и 2.

Од зоне зависи врста заштите. За зону 1 обично се траже ватроотпорно кућиште Exd или повишена безбедност Exe; у зони 2 могу се користити Exd, Exe и у неким случајевима Exn (опрема која не варничи). У домаћим пројектима треба додатно проверити и прашне атмосфере: за прашину важи систем ExtD, односно посебан скуп стандарда, различит од гасних.

Група гаса и температурни разред

Разлика између IIB и IIC је у репрезентативном испитном гасу: за IIB то је етилен, за IIC водоник и ацетилен. IIC је строжи и обухвата IIB: опрема означена са IIC може се користити у средини IIB, али не и обрнуто.

Температурни разреди T1 до T6 одговарају максималним температурама површине од 450 °C до 85 °C. Ово је ставка која се најлакше превиди: грејач са температуром медијума 200 °C, чија површина елемента достиже 300 °C, није безбедан у средини разреда T4 (135 °C) — мора се изабрати разред T2 или виши, или смањити површинско оптерећење.

Поступак је једноставан: пронађе се температура самозапаљења запаљивог гаса на локацији. Бензол се пали на око 555 °C (T1), етар на око 170 °C (T4). Температурни разред опреме мора бити нижи од ове вредности.

Три конструктивна захтева

Одвојена клемна комора: грејни елемент и клеме морају бити у одвојеним коморама, раздвојеним ватроотпорним спојем или заптивљеном чауром. Процуривање са стране медијума не сме директно доспевати у клемну комору.

Дужина хладног краја: растојање од равни прирубнице до зоне загревања мора бити довољно да подручје заптивке остане испод њој дозвољене температуре. При високим температурама то је обично 100 mm и више.

Уземљење и изједначавање потенцијала: противексплозивна опрема захтева поуздано уземљење — метално кућиште, клемна комора и носач прикључени су на исту шину, са отпором уземљења испод 4 Ω.

Материјал није само питање корозије

Медијуми са сумпором нагризају нихромну жицу, а они са хлором изазивају напонску корозију челика 304 — то је општепознато. Лако се превиди водоник: он изазива водоничну кртост метала, па обични нерђајући челик временом губи чврстоћу и потребне су посебне врсте челика.

Уз то, површине ватроотпорног споја клемне коморе не смеју се фарбати нити гребати, а при монтажи и одржавању обавезно се наноси антикорозивна маст. На терену се на то често заборави, чиме се заштита од експлозије поништава.

Документација мора бити потпуна

Уз исправан противексплозивни грејач испоручују се сертификат о усаглашености, подаци са плочице који се подударају са сертификатом, шема повезивања и упутство за одржавање ватроотпорних спојева. Модел, температурни разред и дозвољена зона у сертификату морају одговарати стварним условима рада — не треба прихватити опрему само зато што на њој пише Exd.

Унесите ове захтеве у технички споразум при набавци: то је много корисније него расправљати се након испоруке.