Грејач са прирубницом и грејач са вијчаним чепом решавају исти задатак: увести грејни елемент у посуду и притом очувати заптивеност споја. Шта изабрати зависи од тога колики отвор посуда дозвољава, колика је снага потребна и како ће се уређај растављати при одржавању.

Снага је прва граница раздвајања

Кућиште са вијчаним чепом ограничено је пречником навоја. Чеп од 1" до 2,5" може да прими највише три U-цевна елемента, сваки испод 4 kW, па се цео склоп обично уклапа у 36 kW. Преко тога елементи почињу да сметају један другом, а површинско оптерећење постаје тешко контролисати.

Прирубница даје много већу корисну површину. На прирубницу DN80 стаје 3–6 елемената, а DN300 и више носе десетине елемената и стотине киловата. Изнад отприлике 40 kW прирубница је практично једини избор.

Стање отвора често је пресудније

При реконструкцији старе опреме посуда може имати само један слободан отвор од 1,5". Прелазак на прирубницу значи сечење, заваривање и поновну пробу притиска — високу цену и дуг застој — тако да је вијчани чеп једино реално решење.

Насупрот томе, нова посуда под притиском код које је стандардни прирубнички прикључак предвиђен већ у пројекту касније се много лакше одржава. Цео сноп може се извући кроз прирубницу без уласка човека у резервоар и без испуштања целог производа.

Начин одржавања одређује дугорочне трошкове

Код вијчаног чепа елементи при вађењу остају причвршћени за чеп и цео склоп се носи у зону одржавања ради чишћења. Сам чеп није тежак, али се дугачки танки елементи лако савију при руковању. Често вађење уз то троши навој, па после неколико циклуса заптивање више није поуздано.

Прирубничка конструкција омогућава да се вијци одврну и сноп извуче дуж вођице, док прирубница остаје на месту. За режиме који захтевају недељно уклањање каменца, ова разлика се у трошку рада испољи већ за две године.

Заптивање и материјали

Заптивање навоја ослања се на PTFE траку или заптивну масу, који слабо подносе колебања температуре и притиска. Прирубнице се заптивају заптивкама — PTFE, спирално намотаним графитним или металним прстенастим — и оне покривају знатно шири распон температура и притисака.

Оба решења израђују се од челика 304 и 316L, титана и са PTFE превлаком. Треба имати на уму да ће месингано кућиште вијчаног чепа у амонијачним и аминским медијумима страдати од напонске корозије, па га треба заменити нерђајућим челиком.

Компромисно решење

Понекад је отвор само 2", а потребно је 60 kW. Ту помаже «навојна прирубница»: на прирубницу се нареже навој, она се уврне у отвор посуде и фиксира навртком. Монтира се лакше од заварене прирубнице, а држи притисак боље од чистог вијчаног чепа — то је уобичајено решење код реконструкција.

Редослед одлучивања

1. Снага ≤ 36 kW, отвор ≤ 2,5": вијчани чеп 2. Снага > 40 kW: прирубница 3. Често вађење ради чишћења: прирубница 4. Посуда већ израђена, радови са отвореним пламеном незгодни: вијчани чеп или навојна прирубница 5. Притисак > 1,6 МПа: предност прирубници

Наведите ове услове — и одговор ће по правилу бити само један.